Zajednički evropski referentni okvir za žive jezike (CEFR – Common European Framework of Reference for languages) je međunarodni standard za opisivanje jezičkih sposobnosti i koristi se širom sveta, mada prvenstveno u Evropi, i do sada je preveden na 39 jezika. Sastavljen je od strane Saveta Evrope u saradnji sa relevantnim jezičkim insitucijama, sa ciljem da se omogući da se, na objektivan način, opišu jezičke kompetencije učenika stranih jezika iz bilo kog dela Evrope na način koji bi bio usaglašen i lako prepoznatljiv između zemalja. Prvi put je objavljen 2001. godine.
CEFR sadrži smernice za objektivno opisivanje znanja i veština učenika stranih jezika, koje su koncipirane na takav način da predstavljaju vrlo jasnu osnovu za nastavne planove i programe, kao i testiranja za svaki od nivoa. Time se osigurava da osoba koja je položila nivo B1, na primer, u Nemačkoj može da ode u Španiju i nastavi s učenjem na nivou B2, tj. da profesori imaju jasnu predstavu o jezičkim veštinama i kompetencijama ove osobe iako prethodni kurs nije završila u njihovoj školi.
CEFR razlikuje tri osnovna nivoa znanja stranog jezika: A (početni), B (srednji) i C (napredni) i šest podnivoa: A1, A2, B1, B2, C1, C2 i detaljno propisuje šta bi učenik stranog jezika trebalo da UME i ZNA po završetku svakog od podnivoa, i to kroz takozvane “Šta možeš” (“CAN-DO”) iskaze.
Sadržaj ispita
- Razumevanje pročitanog
- Razumijevanje odslušanog
- Pisana komunikacija
- Verbalna komunikacija
Tekstovi i zadaci
- Pismo (npr. žalba, molba)
- Opis posla
- Izveštaj o praksi i obuci
- Uputstva
- Dijalozi u školi i na poslu
- Intervju za posao
- Prezentacije (npr. prezentacija proizvoda) itd.
GER – Evropski referentni okvir
Zajednički evropski referentni okvir (CEFR)
Nivo | Opis |
---|---|
A1 Elementarna upotreba jezika | Razumete poznate, svakodnevne izraze i možete razumeti i koristiti vrlo osnovne fraze koje imaju za cilj zadovoljenje potreba konkretnog tipa. Takođe možete da zamislite gde živite, koji su vam hobiji – izražavajući tako elementarne stvari na dotičnom stranom jeziku. |
A2 Elementarna upotreba jezika | Možete učestvovati u razgovorima o svakodnevnim temama, uopšteno govoreći, možete razumeti rečenice i najčešće korišćene izraze koji se odnose na oblasti od najneposrednijeg značaja. Takođe se možete razumeti, posebno u rutinskim, svakodnevnim situacijama. |
B1 Samostalna upotreba jezika | Generalno, možete bez napora da pratite svakodnevne razgovore i pišete tekstove o njima. Sa stanovišta razumevanja, možete dobro pratiti svakodnevni govor, sve dok se ne koriste iskrivljavajući akcenti. |
B2 Samostalna upotreba jezika | Vaše jezičke veštine su dobro razvijene: možete pratiti svakodnevne razgovore gotovo bez napora i grešaka i pisati svakodnevne tekstove. Takođe možete razumeti složenije tekstove o konkretnim, kao i apstraktnijim temama, tako da možete da komunicirate i sa izvornim govornicima. |
C1 Napredni nivo kompetencije | Posedujete veoma izraženo, duboko znanje dotičnog stranog jezika: domaća literatura vam ne pravi probleme, razumete i implicitne veze u slučaju zahtevne, duže književnosti. Idiomi kao i neobičnije fraze takođe su deo vašeg aktivnog rečnika. |
C2 Skoro poznavanje maternjeg jezika | Oni su skoro savršeni na odgovarajućem stranom jeziku: razgovaraju sa izvornim govornicima na gotovo istom nivou, mogu da prate tehnički složene tekstove i sami ih pišu. Diskusije, čak i o vrlo konkretnim temama, ne mogu da vas uznemire, barem u jezičkom smislu. |
C2 + | Imate jezičke veštine iznad kategorije C 2. Kao govornik koji nema maternji jezik, možete, na primer, da radite kao nastavnik u školi u drugoj zemlji na ovom nivou. |